📅 4. август – дан који Срби никада не заборављају
Сваки 4. август обиљежава се као Дан сјећања на страдале Србе у злогласној хрватској војној акцији „Олуја“. То је један од најтрагичнијих датума у новијој српској историји, када је у само неколико дана са својих вековних огњишта протјерано више од 250.000 Срба, док је више хиљада убијено, нестало или остало трајно оштећено.
Шта је била акција „Олуја“?
Операција „Олуја“ била је војно-полицијска акција коју су хрватске снаге извеле од 4. до 7. августа 1995. године са циљем да се успостави контрола над подручјем Републике Српске Крајине – територије на којој су Срби били већинско становништво.
Иако је Хрватска ову операцију представила као „ослобађање своје територије“, српски народ је у „Олуји“ доживио масовни егзодус, уништавање села, пљачке, убиства цивила, и невиђену хуманитарну катастрофу.
📍 Прогон, злочини, шутња
Хиљаде српских породица кренуле су у избјеглиштво са само неколико кеса у рукама, напуштајући своје домове, гробове предака, цркве и имања. Велики број старијих лица који нису могли да се повуку – остали су и убијени. Цијела насеља су спаљена, српске куће опљачкане, а светиње порушене.
Иако су неки хрватски генерали били оптужени пред Хашким трибуналом, казне су изостале. За Србе, то је била још једна неправда – не само што су протјерани, него њихова патња није ни званично призната.
Зашто је важно обиљежавати овај дан?
Дан сјећања на страдале у „Олуји“ није дан мржње – то је дан туге, пијетета и опомене. Сјећањем на жртве чувамо истину и достојанство народа који је не само страдао, већ и преживио и наставио да живи, упркос свим неправдама.
Овај дан нас подсјећа и на то колико је важно сјећање као отпор забораву. Заборав значи негирање, а негирање води ка поновном понављању злочина.
Помирење није могуће без истине
Српски народ не тражи освету, већ истину, признање и правду. Само када се признају све жртве, без обзира на нацију или вјеру, може се градити трајан мир. Нажалост, у региону и даље постоји селективан однос према страдањима, гдје српске жртве често остају у сјени или се потпуно игноришу.
Сјећање као обавеза
Обавеза свих нас је да се сјећамо – због оних који су изгубили животе, због оних који су остали без домова, и због будућих генерација које морају знати истину.
Дан сјећања на страдале у „Олуји“ је подсјетник да зло никада не треба да се понови. Сјећајући се страдања српског народа, чувамо идентитет, историју и достојанство.
Коментари
Постави коментар